У Свечаној сали Отвореног унверзитета, попуњеној заинтересованим члановима и симпатизерима Удружења и љубитељима историје, веома занимљиво предавање одржао је професор Зоран Вељановић.
Изузетно добра посећеност обрадовала је и организаторе и предавача, па је у форми дијалога између Саве Стамболића испред Удружења и професора који је спремно одговарао на постављана питања започета трибина о најстаријој историји Словена на простору некадашње државе Велике Моравске.
У наставку професоровог излагања посетиоци су били у прилици да чују и мало познате детаље о каснијем доласку Мађара, краткотрајном узлету харизматичног Јована Ненада, периоду од 150 година турске владавине и њиховим описима и пописима становништва, ослобођењу од Османлија, успостављању аустријске владавине, досељавању Буњеваца на ове просторе, оснивању војног шанца, поделама у варошици, сеобама у Шајкашку и Русију, Великој сеоби под патријархом Арсенијем Чарнојевићем и још много тога до сада неоткривеног широј публици.
Веома леп догађај одиграо се по завршетку трибине, када су многи присутни затражили приступнице, а са поносом истичемо да је нови члан Удружења Срба Града Суботице постао и професор Зоран Вељановић, рођени суботичанин који ради и живи у Новом Саду.
О предавачу:
Зоран Вељановић
професор Зоран Вељановић – нови члан Удружења Срба Града Суботице
Kустос – историчар, архивски саветник у Музеју Војводине
Студирао је на Филозофском факултету – група за историју у Београду и Новом Саду, где је и дипломирао са темом “Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године”. Радио је као професор историје, био директор Историјског архива у Суботици (1993–2001). Од друге половине 2001, радио је као архивиста, односно као виши архивиста на месту начелника одељења у Служби заштите архивске грађе ван архива ИА Суботица. Истовремено је био и предавач и испитивач (по решењу секретара за просвету АПВ) за предмет “Национална историја од XVIII до XX века” у Комисији за полагање стручног испита за запослене у архивим у АП Војводини (Архив Војводине – Нови Сад, 2001–07). У оквиру Матице српске и САНУ и њених дугогодишњих пројеката на заштити српске културне баштине боравио на теренима Поморишја, Арада и Темишвара – (Република Румунија) током 2009–2013, где је радио на евидентирању, прикупљању и архивистичком сређивању архивске документације (XVIII–XX век) који се налази у манастиру Бездину и Владичанском двору у Темишвару. У Музеју Војводине ради од 2017. године. Предмет интересовања: културна и политичка историја Војводине у XIX–XX веку.
Објавио 22 књиге и око 200 стручних радова објављених у издањима САНУ, Матице српске, Вукове задужбине, Архива Србије, Архива Војводине и бројним часописима. Као значајан писац историје, уврштен је у Енциклопедију српске историографије, Београд 1997, стр. 301 (биографија са пописом радова); За допринос у истраживању српских добровољаца и добровољачких колонија у северној Бачкој добитник је “Видовданске похвале” (Мишићево, 2012). За дугогодишњи допринос српској култури добитник је „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије, Београд 2013.