У прошлој епизоди наше приче о стогодишњици Тријанонског споразума било је речи о самој суштини тог историјског акта међународног права, који је редефинисао односе у Средњој Европи и на чијем темељу они и данас почивају. Споразум, потписан 4. јуна 1920. године, тицао се врло и Суботице, а ово је прича како је она на њега одреаговала и шта нам о томе сведоче извори из тог времена.
Уметничка илустрација југословенског тријумфа над Аустро-Угарском Монархијом Суботичани, у највећем броју (око 80%) Словени, нису били нарочито задовољни одредбама Тријанонског уговора, јер је град изгубио један значајан део своје јединствене предратне територије, а у оквир нове државе није ушла ни Баја, градић са већинским буњевачким становништвом, као ни мања буњевачка места северно од Суботице, попут Бачког Алмаша, Бикића, Каћмара, Гаре, Горњег Светог Ивана и других.